Vu Jize i Juan Siđun igraće u potpuno kineskom finalu Šenžen opena. Vu je u polufinalu ubedljivo savladao Džada Trampa sa 6:1, dok je Juan pobedio Džimija Robertsona u odlučujućem frejmu. Završni meč igra se na deset dobijenih frejmova, a pobedniku pripada 177.000 funti. Poraženi finalista dobiće 76.000, ali sportska vrednost za obojicu prevazilazi razliku u nagradi.
Vuova pobeda nad Trampom bila je najjača poruka turnira. Rezultat 6:1 protiv jednog od najboljih napadača ne nastaje samo kada protivnik promašuje; potrebno je kažnjavati otvorene stolove, čuvati belu loptu i sprečiti lak povratak. Vu je zadržao ritam i posle sticanja velike prednosti, kada se često javlja oprez. Umesto čuvanja rezultata, nastavio je da bira udarce prema položaju, a ne prema imenu rivala.
Vu je protiv Trampa pokazao potpunu kontrolu
Juan je do finala stigao znatno dramatičnijim putem. Odlučujući frejm protiv Robertsona traži sposobnost da se prethodne greške zaborave i svaki novi udarac tretira odvojeno. Takvo iskustvo može da bude prednost ako finale postane tesno. Istovremeno, duži emotivni meč troši više energije, pa oporavak, san i mirna priprema imaju veliku vrednost pre susreta koji može da traje dve sesije.
Format na deset dobijenih razlikuje se od kraćeg polufinala. Loš početak ne rešava meč, ali serija izgubljenih frejmova može da promeni taktiku i samopouzdanje. Igrači moraju da rasporede koncentraciju, prihvate pauzu između sesija i ne pokušavaju da u jednom rizičnom udarcu vrate čitav zaostatak. Bezbednosna igra dobija dodatnu težinu kada oba rivala poznaju napadačku snagu onog drugog.
Finale na deset frejmova traži drugačiju raspodelu koncentracije
Vu je već obezbedio napredak ka drugom mestu svetske liste, što bi prvi put dovelo kineske igrače na dve vodeće pozicije. Taj širi značaj može da poveća pritisak, ali na stolu ne menja vrednost crvene ili bojene kugle. Najbolji način da sačuva kvalitet jeste da se vrati rutini koja je radila protiv Trampa: jasna odluka, potpuna priprema udarca i prihvatanje sigurnosnog rešenja kada napad nema dovoljnu verovatnoću.
Juan će ulaskom u finale obezbediti najbolji položaj karijere i mesto među prva 32. On nema potrebu da kopira Vuov tempo, već da nametne sopstveni. Duže taktičke razmene mogu da prekinu protivnikov nalet i daju mu jednostavniju prvu priliku. Ipak, prevelika pasivnost ostavlja Vu slobodnog za gradnju brejka. Ravnoteža između strpljenja i pravovremenog napada biće centralna odluka svakog frejma.
Kinesko finale potvrđuje širinu generacije koja više ne zavisi od jednog poznatog imena. Bez obzira na pobednika, turnir dobija šampiona koji je prošao različit tip pritiska: Vu kroz dominantnu pobedu nad favoritom, Juan kroz odlučujući frejm. Finale će pokazati ko može duže da ponavlja dobru odluku. Nagrada, rang lista i publika stvaraju pozadinu, ali trofej će pripasti igraču koji najbolje upravlja belom loptom kada se meč približi desetom dobijenom frejmu.
U finalu će posebno vredeti procenat dugih kugli, uspeh sigurnosnih udaraca i poeni osvojeni iz prve realne prilike. Jedan veliki brejk može da osvoji frejm, ali serija od deset traži širi kvalitet. Vu i Juan moraju da prepoznaju kada sto nudi napad, a kada je najbolji potez ostaviti protivniku težak početak. Ta procena obično odvaja dobar nastup od titule.
Publika u Šenženu dobiće domaćeg pobednika, ali to ne znači da će atmosfera jednako odgovarati obojici. Neko energiju tribina pretvara u ritam, dok drugi bolje igra u tišoj koncentraciji. Važno je zadržati rutinu između frejmova, ograničiti pogled ka publici i vraćati se na sto sa istim vremenom pripreme. Emocija treba da prati rezultat, a ne da upravlja izborom udarca.