Šenžen open stigao je do osmine finala, a među preostalih 16 igrača nalaze se Džad Tramp, Mark Selbi, Nil Robertson, Šon Marfi i Kajren Vilson. Sedmorica članova aktuelnih prvih 16 na svetu još su u borbi za titulu i nagradu od 177.000 funti, ali je žreb rasporedio nekoliko favorita u istu polovinu. Turnir je već doneo ispadanje više poznatih imena, pa svaki naredni meč ima direktan uticaj na rang-listu i raspored snage u završnici.
Donja polovina izgleda posebno zahtevno jer Tramp i Selbi mogu da se sretnu već u četvrtfinalu ako prethodno savladaju svoje rivale. Tramp igra protiv Si Điahue, dok Selbija čeka iskusni Stiven Megvajer. Šon Marfi sastaje se sa Eliotom Slesorom, a Riki Volden sa Vu Jizeom. U gornjem delu Nil Robertson igra protiv Krisa Vejklina, dok Kajren Vilson traži prolaz protiv Majkla Holta.
Favoriti nemaju prostor za spor početak
Mečevi se igraju na devet dobijenih frejmova, što ostavlja nešto prostora za oporavak, ali rana serija protivnika može brzo da stvori pritisak. Selbijeva sigurnost u taktičkim frejmovima čini ga teškim rivalom kada rezultat ostane blizu. Tramp može da promeni meč jednom napadačkom serijom, dok Robertson u Šenženu ima i važan rang-listni motiv. Australijanac ne može odmah da preuzme prvo mesto, ali bi titulom prišao vodećem Džau Sintongu na manje od hiljadu funti.
Vejklin je do duela sa Robertsonom stigao uz veoma kvalitetno poentiranje i pobede nad Lijamom Dejvisom i Stjuartom Bingamom. Zbog toga taj par nije jednostavan meč favorita i autsajdera. Robertson mora da zadrži kontrolu bele kugle i izbegne otvorene prilike posle promašaja. U drugom delu, Megvajer ima dovoljno iskustva da Selbija uvuče u dugu taktičku borbu, gde jedan loš bezbednosni udarac može da odluči čitav frejm.
Kineski igrači nose domaće nade
Samo trojica kineskih predstavnika ostala su među poslednjih 16, što je manje nego što se očekivalo na velikom domaćem turniru. Si Điahui dobija najteži mogući test protiv Trampa, dok Vu Jize i Juan Sidžun imaju realnu priliku da prođu dalje. Podrška publike može da podigne energiju, ali i da poveća napetost u završnici. Najvažnije je da domaći igrači zadrže isti ritam kada se pojavi prilika za brejk koji odlučuje meč.
Parovi Juan Sidžun–Zak Sjureti i Skot Donaldson–Džimi Robertson otvaraju prostor za manje očekivano ime u četvrtfinalu. Takvi mečevi često imaju dodatnu težinu jer oba igrača prepoznaju retku šansu za veliki rezultat. Umesto slobodnije igre, prilika ponekad proizvodi oprez i duge frejmove. Ko bolje prihvati važnost trenutka i zadrži rutinu pri lakšim kuglama, dobiće mogućnost da nastavi ka završnom vikendu.
Osmina finala zato predstavlja pravu prekretnicu turnira. Favoriti više ne mogu da računaju da će kvalitet sam ispraviti slab ulazak, a igrači izvan vrha imaju jasan put do najvećeg rezultata sezone. Dve sesije u četvrtak odrediće četvrtfinaliste i potvrditi da li se očekivani duel Trampa i Selbija zaista ostvaruje. Do tada, žreb ostavlja dovoljno različitih stilova da nijedan put ka tituli ne bude jednostavan. Važan faktor biće i oporavak između sesija, jer dugi taktički mečevi troše koncentraciju jednako kao napadačke serije. Igrač koji brzo završi svoj duel dobija više vremena za odmor i pripremu narednog protivnika. Na turniru sa zgusnutim rasporedom takva mala prednost može da utiče na preciznost u kasnim frejmovima. Publika će zato, pored velikih brejkova, pažljivo pratiti kontrolu tempa i izbor bezbednosnih udaraca. Statistika ubacivanja dugih crvenih kugli biće posebno korisna, jer otkriva ko sam stvara prve prilike. Ipak, pobednika često odlučuje precizno pozicioniranje posle poslednjih nekoliko obojenih kugli, kada je pritisak najveći.