Nikola Grbić ocenio je da muška reprezentacija Srbije treba da pruži veću priliku mladim igračima i već sada počne da gradi ekipu za Olimpijske igre u Brizbejnu 2032. godine. Srpski trener je poruku izneo posle novog evropskog zlata sa Poljskom, uz procenu da će plasman na Igre u Los Anđelesu 2028. biti veoma težak. Njegov predlog nije odustajanje od narednog ciklusa, već pokušaj da se razvoj ekipe ne svede na iscrpljivanje iste grupe iskusnih igrača.
Grbić je sezonu Srbije podelio na dva različita dela. Dopala mu se igra u Ligi nacija, kada su šansu dobili mlađi odbojkaši i kada je tim u jednom trenutku bio blizu završnog turnira. Na Evropskom prvenstvu, prema njegovoj oceni, nivo igre više nije bio isti. Srbija je završila takmičenje u osmini finala porazom od Slovenije, pa je otvoreno pitanje da li sledeći tim treba graditi oko kratkoročnog rezultata ili šire baze za narednih šest godina.
Poljski model daje Grbiću pravo na upozorenje
Grbić govori iz pozicije selektora koji je sa Poljskom osvojio deset medalja na deset velikih takmičenja. Poslednja titula bila je druga uzastopna na Evropskom prvenstvu, a donela je i direktan plasman na Olimpijske igre u Los Anđelesu. Poljska je tokom tog niza menjala pojedine igrače, ali nije menjala standard rada i unutrašnju konkurenciju. Čak i osvajači najvećih klupskih trofeja prihvataju uloge sa klupe, jer selektor raspoređuje opterećenje prema potrebama ekipe.
Za narednu Ligu nacija Grbić planira da na prvom turniru pruži šansu debitantima, dok će najbolji igrači biti usmereni ka Svetskom prvenstvu. Takav pristup održava rezultat, ali istovremeno proverava ko može da pomogne u sledećem ciklusu. Srbija nema istu širinu kao Poljska, zbog čega je razvoj još važniji. Ako se mladi testiraju tek kada rezultat postane nevažan, stručni štab neće dobiti pouzdan odgovor kako reaguju pod pritiskom.
Šta bi plan za Brizbejn morao da sadrži
Podmlađivanje ne znači jednostavno uklanjanje iskusnih reprezentativaca. Koristan model zahteva jasne uloge mentora, kontrolisano povećanje minuta mlađima i isti sistem igre kroz juniorsku i seniorsku selekciju. Savez bi morao da odredi koje pozicije imaju najmanju dubinu, koliko međunarodnih utakmica novi igrači treba da dobiju i kako će se njihov napredak meriti. Bez tih koraka poziv na mladost ostaje slogan, a ne sportski program.
Grbić je posebno upozorio da povratak Rusije u velika takmičenja dodatno smanjuje prostor u olimpijskim kvalifikacijama. Srbija zato mora istovremeno da čuva šansu za Los Anđeles i da ne potroši godine do Brizbejna bez pripreme naslednika. Sledeći spisak i plan Lige nacija pokazaće da li će stručni štab prihvatiti takav smer. Najvredniji deo Grbićeve poruke jeste vremenski okvir: odluke o 2032. ne donose se godinu pred Igre, već u sezonama kada novi nosioci tek ulaze u seniorsku odbojku.
Srbija pri planiranju mora da vodi računa i o klupskom razvoju igrača. Reprezentativni turniri daju iskustvo, ali se tehnika i fizička spremnost najvećim delom grade tokom klupske sezone. Savez zato treba da sarađuje sa trenerima klubova, prati minutažu kandidata i izbegne da na istoj poziciji nekoliko talenata provede godinu bez ozbiljne uloge. Grbićev primer sa poljskim debitantima pokazuje da igrač može brzo da pomogne kada već poseduje jasnu klupsku osnovu i ulazi u definisan sistem. Srbiji će biti potrebni i strpljenje i selekcija: nisu svi mladi automatski spremni, ali bez stvarnih minuta niko ne može da pokaže kako rešava teške završnice, servis pod pritiskom ili prijem protiv najjačih reprezentacija.
Važno je i da javnost prihvati oscilacije koje takav proces donosi. Mlađa ekipa može da izgubi meč koji bi iskusniji sastav dobio, ali rezultat ima razvojnu vrednost samo ako stručni štab precizno utvrdi šta je naučeno i šta se menja na sledećem okupljanju.