Kako je Crvena zvezda planirala letnji prelazni rok 2026. godine

Crvena zvezda je ušla u završne nedelje sezone 2025/26. sa planom za prelazni rok, ali klub nije mogao odmah da završi svaki posao. Majska priča bila je usmerena na pozicije bekova, moguće odlaske i dostupnost Ognjena Mimovića i Alekse Terzića.

Sportski sektor je morao da poštuje redosled odluka

Prvo pitanje odnosilo se na igrače koji su već bili u klubu. Zvezda je morala da sazna ko ostaje pre nego što odredi broj i profil novih bekova. Prodaja igrača mogla je da otvori mesto u timu i poveća budžet. Bez te odluke, rani dolazak mogao je da naruši ravnotežu u sastavu.

Kalendar je stvarao dodatni pritisak. Evropske kvalifikacije počinju rano, a novom defanzivcu su potrebni lekarski pregledi, taktički rad i treninzi sa saigračima. Dogovor u prvoj polovini juna ostavio bi više vremena za pripreme. Kasniji transfer bi i dalje mogao da pomogne, ali bi igrač imao manje treninga pre takmičarskih utakmica.

Klub se istovremeno spremao za finale Kupa Srbije protiv Vojvodine. Zvezda je kasnije osvojila trofej posle rezultata 2:2 i pobede 5:4 na penale. Tim ishodom završena je sezona, a plan prelaznog roka prešao je u narednu fazu.

Mimović i Terzić nisu bili deo istog pregovora

Ognjen Mimović je dobro poznavao klub i mogao je da pokrije desnu stranu odbrane. Njegov eventualni povratak prvo je zavisio od planova kluba koji je držao njegov ugovor. Pozajmica, pravo otkupa i uloga igrača zahtevali su posebne dogovore. Interesovanje nije značilo da je transfer završen.

Aleksa Terzić se pominjao kao moguća opcija na levom beku. Njegova situacija je više zavisila od sastava Crvene zvezde. Klub je prvo morao da reši budućnost postojećih igrača na levoj strani i tek zatim da otvori mesto za novo pojačanje. Zbog toga se taj posao vremenski razlikovao od priče o Mimoviću.

Zašto je majski plan zahtevao strpljenje

Igrači koji dobiju ponudu iz Srbije često čekaju i mogućnost odlaska u jaču ligu. Klub koji kupuje mora da odluči da li će čekati, poboljšati ponudu ili preći na drugu opciju. Čekanje može da smanji cenu, ali istovremeno skraćuje pripreme. Zvezdi zato nije bio dovoljan samo spisak željenih imena. Bile su potrebne rezervne opcije i jasni rokovi.

Ista logika važila je za prodaje. Dobra ponuda mogla je da finansira pojačanje na drugoj poziciji, dok je neizvestan pregovor mogao da zaustavi nekoliko povezanih odluka. Sportski sektor je morao da odvoji potvrđene informacije od tržišnih glasina i da ne planira budžet na osnovu novca koji još nije stigao.

Majski plan je zato bio redosled koraka, a ne lista završenih transfera. Zvezda je prvo završila domaću sezonu, zatim procenila moguće odlaske, utvrdila budžet i pregovarala sa klubovima koji su držali ugovore željenih igrača. Taj redosled objašnjava zašto su Mimović i Terzić mogli da budu prioriteti bez brzog dogovora.

Ova ispravljena verzija jasno prenosi suštinu priče. Klub je prepoznao potrebe na obe strane odbrane, ali je svaki potez zavisio od druge odluke. Glavna tema bili su struktura tima i vreme za pripreme, a ne tvrdnja da su dva transfera već dogovorena.