Reprezentacija SAD osvojila je Presidents Cup u Medinahu pobedom nad međunarodnim timom 17:13, iako je pred poslednji dan gubila 7,5:10,5. Američki golferi osvojili su 9,5 od mogućih 12 poena u nedeljnim pojedinačnim duelima. Preokret je odlučio čitav turnir: prednost međunarodne ekipe iz subote nije bila dovoljna kada je došlo do poslednje serije mečeva.
Kako je prednost od tri poena nestala
Pred nedeljne pojedinačne mečeve međunarodni tim imao je tri poena više. Za ukupnu pobedu trebalo mu je da sačuva deo te razlike kroz 12 susreta u kojima svaki duel donosi po jedan poen, a nerešen rezultat pola poena svakoj strani. Umesto toga, SAD su u toj sesiji dobile 9,5 poena, a suparnik 2,5. Razlika od sedam poena u jednom danu preokrenula je ukupni zbir iz 7,5:10,5 u konačnih 17:13.
To je važno i zbog konteksta ulaska u završnicu. Međunarodna ekipa prvi put je u istoriji Presidents Cupa vodila pred poslednje pojedinačne mečeve na tlu SAD. Nije, dakle, izgubila samo uobičajenu prednost u rutinskom finišu. Imala je realnu priliku da prekine američki niz i ostvari prvu pobedu na gostujućem terenu, ali je izgubila veliki broj direktnih duela baš kada su svi članovi tima pojedinačno izlazili na teren.
Mečevi koji su usmerili završnicu
Kameron Jang doneo je prvi poen američkoj ekipi pobedom nad Rjom Hisacuneom rezultatom 3 i 2. Posle izjednačenog početka preuzeo je kontrolu u drugom delu duela i završio ga na 16. rupi. Taj rani poen nije sam rešio turnir, ali je smanjio zaostatak i pokazao da SAD u pojedinačnim mečevima mogu brzo da promene odnos na tabli.
Patrik Kentlej pobedio je Adama Skota 2 i 1. Posebno značajan bio je njegov uspešan udarac na 16. rupi, nakon što mu se prednost prethodno smanjila. Džekson Kojvun savladao je Si Vu Kima sa dve rupe razlike. Ta dva duela povećala su broj američkih poena u sredini završne sesije i pretvorila početnu poteru u vođstvo koje je međunarodna ekipa sve teže mogla da sustigne.
Oznake rezultata u tim susretima razlikuju se od ukupnog skora takmičenja. Pobeda 3 i 2 znači da je golfer vodio tri rupe u trenutku kada su ostale samo dve, pa protivnik više nije mogao da izjednači. Oznaka 2 i 1 ima istu logiku sa dve rupe prednosti i jednom preostalom. Bez obzira na takvu razliku unutar duela, pobednik pojedinačnog meča svom timu donosi jedan bod; to objašnjava zašto se pojedinačni rezultati ne sabiraju kao ukupni broj osvojenih rupa.
Odlučujući poen doneo je Džejkob Bridžmen protiv Min Vu Lija, pobedom za jednu rupu. Njihov susret stigao je do 18. rupe, gde je Bridžmen potvrdio rezultat i osigurao pehar pre kraja svih mečeva. Za međunarodni tim pobede u pojedinačnim duelima ostvarili su Tom Kim i Sungdže Im, dok su Nik Tejlor i Rasel Henli podelili po pola poena. To dodatno pokazuje da nije reč o tome da međunarodna strana nije osvojila nijedan meč, već da nije uzela dovoljno bodova da odbrani prednost.
Šta znači konačnih 17:13
SAD su zadržale trofej i ostvarile jedanaestu uzastopnu pobedu u Presidents Cupu. Međunarodni tim i dalje ima samo jednu ukupnu pobedu, ostvarenu 1998. godine; na domaćem terenu Amerikanaca još nije osvojio takmičenje. Brojke same po sebi ne govore ko je bio bolji u svakoj pojedinačnoj fazi ovog izdanja: međunarodna ekipa je vodila pred nedelju. Presudna je bila poslednja sesija, u kojoj su Amerikanci ostvarili izrazitu rezultatsku prednost.
Za čitaoca koji prati ovaj ekipni format ključ je razlika između rezultata pre završnog dana i konačnog zbira. Vest o subotnjem vođstvu međunarodnog tima bila je tačna u tom trenutku, ali je nedeljni rezultat potpuno promenio ishod. Završni zapis 17:13 i odnos 9,5:2,5 u pojedinačnim duelima sada su podaci koji određuju pobednika 2026. godine, bez obzira na raniji tok takmičenja.