Nekim imenovanjima je potreban govor da bi delovala važno. Ovom je bila dovoljna samo jedna rečenica. Kada je Dušan Alimpijević predao kapitensku traku košarkaške reprezentacije Srbije Nikoli Jokiću, igrač je posegnuo za dve jednostavne reči: čast i privilegija. Kada to dolazi od nekoga ko je već osvojio gotovo svako individualno priznanje koje ovaj sport može da ponudi, takva suzdržanost govori mnogo. Traka mu nije još jedan trofej.
Zašto je traka važna baš sada
Kapitenstvo u međunarodnoj košarci je često ceremonijalno, više priznanje seniorstvu nego poluga uticaja. Sa Jokićem, titula sustiže stvarnost koja je već postojala. Godinama je on gravitaciono središte svake srpske ekipe kojoj se priključio, igrač oko kojeg se spejsing, tempo i samopouzdanje tiho organizuju.
Srbija je na skoru 2-2 u evropskim kvalifikacijama, što nije ni kriza ni komfor. Dva naredna rezultata sama po sebi ne menjaju ništa; spoticanje u pogrešnom meču, međutim, može da pretvori grupu pod kontrolom u onu punu nervoze. Postavljanje najodlikovanijeg igrača za glas na terenu pred odlučujuću deonicu jeste poruka o odgovornosti. Standardi sada imaju ime, a to ime pripada najboljem košarkašu kojeg je Srbija ikada iznedrila.
Sastav izgrađen oko svog kapitena
Ono što umiruje srpske navijače jeste to što se od Jokića ne traži da sve ovo ponese sam. Sastav koji je Alimpijević sklopio spaja NBA renome sa evroligaškim znanjem, i pruža novom kapitenu istinsku podršku na oba kraja terena. Imena oko njega važna su jednako koliko i čovek koji nosi traku.
- Nikola Jović, svestrani krilni igrač Majamija čija veličina i pas dopunjuju Jokićevu kreaciju iz visokog posta.
- Tristan Vukčević, mladi centar Vašingtona koji donosi dubinu u reketu i šuterski domet.
- Vasilije Mičić, evroligom prekaljeni organizator igre koji može da vodi napad dok se Jokić odmara.
- Aleksa Avramović, neumorni bek čija odbrambena energija zadaje ton na koji se Srbija već oslanjala.
Upravo je ta mešavina suština. Kapiten je delotvoran onoliko koliko su igrači spremni da slede primer koji on postavlja, a ova grupa ima i iskustvo da pročita trenutak i mladost da juri svaku izgubljenu loptu. Sa Mičićem koji može da smiri drugu petorku i Jovićem koji nudi drugog visokog kreatora, teret na Jokiću da sve uradi sam znatno se olakšava.
Pitanje liderstva koje ostaje
Postoji suptilna tenzija u tome da se od igrača tako instinktivno nesebičnog kao što je Jokić traži da bude najglasnija figura u prostoriji. Njegova igra je oduvek govorila kroz asistencije, a ne kroz najave, kroz čitanje igre, a ne kroz bodrenje. Kapitenstvo će testirati da li se taj tihi autoritet prenosi kada se rezultat zaoštri i kada neku napadačku akciju treba preuzeti.
Mečevi koji će odrediti prozor
Kalendar daje ovoj priči hitnost. Pre nego što stignu takmičarske utakmice, Srbija ima prijateljski meč iza zatvorenih vrata protiv Češke u Beogradu 27. juna, privatnu sesiju za oštrenje rotacija daleko od kamera. To je ona vrsta razigravanja niskog uloga koja novom kapitenu omogućava da uštima kombinacije, a stručnom štabu da isproba postave bez pritiska rezultata.
Zatim kvalifikacije kreću za ozbiljno. Srbija 2. jula putuje u Fribur da odigra protiv Švajcarske, gostovanje na kojem neprijateljska dvorana i nemilosrdan rani početak mogu da poljuljaju i talentovanog gosta. Četiri dana kasnije, 6. jula, vraćaju se kući u Beograd da dočekaju Bosnu i Hercegovinu, derbi natovaren onom vrstom regionalne žestine koja retko donosi udobne večeri.
Niko ne može razumno da predvidi kako će se te večeri odviti, i bilo bi budalasto to pokušavati. Ono što je izvesno jeste oblik izazova. Srbiji su potrebne pobede, raspored nudi dve neposredne prilike da ih pronađe, a čovek zadužen da predvodi tu potragu upravo je prihvatio traku sa ozbiljnošću koju zaslužuje. Svaki razvoj događaja možete pratiti kroz naše izveštaje o Nikoli Jokiću kako se prozor približava.
Kako bi uspeh zapravo izgledao
Uprkos svoj simbolici kapitenstva, merilo ovog perioda biće nemilosrdno praktično. Ekipi koja stoji na 2-2 nisu potrebne inspirativne fraze; potrebni su poeni na semaforu i skor koji se penje umesto da klizi. Jokićevo uzdizanje neće se ocenjivati po elokvenciji njegovog liderstva, već po tome da li će Srbija izaći iz dvomeča protiv Švajcarske i Bosne i Hercegovine u jačoj poziciji nego što je u njega ušla.
U tome je tiha genijalnost ovog imenovanja. Stavlja jasnu odgovornost na pleća najbolje opremljena da je ponesu, dok tu figuru okružuje sastavom dovoljno dubokim da podeli teret. Alimpijević je svoju opkladu jasno izložio. Da li će se isplatiti, biće zapisano početkom jula, na gostujućem terenu u Friburu i domaćem parketu u Beogradu, sa trakom koja iznenada znači malo više nego pre.
Često postavljana pitanja
Ko je imenovao Nikolu Jokića za kapitena Srbije?
Selektor Dušan Alimpijević imenovao je Nikolu Jokića za novog kapitena košarkaške reprezentacije Srbije. Jokić je tu ulogu opisao kao čast i privilegiju, predstavljajući je kao odgovornost, a ne kao još jedno lično priznanje.
Koji su naredni mečevi Srbije u evropskim kvalifikacijama?
Srbija, trenutno na skoru 2-2 u kvalifikacijama, gostuje Švajcarskoj u Friburu 2. jula i dočekuje Bosnu i Hercegovinu u Beogradu 6. jula. Takođe imaju i prijateljski meč iza zatvorenih vrata protiv Češke u Beogradu 27. juna kao pripremu.
Koji ključni igrači su u sastavu Srbije uz Jokića?
Sastav uključuje NBA igrače Nikolu Jovića iz Majamija i Tristana Vukčevića iz Vašingtona, kao i evroligom prekaljenog beka Vasilija Mičića i energičnog Aleksu Avramovića, što kapitenu daje podršku i u pozadini i pod košem.
Kapitenska traka neće sama dobiti nijednu napadačku akciju, a Jokić to zna bolje od bilo koga. Ono što ona čini jeste da zadaje ton pred dva meča koja će oblikovati srpsku kvalifikacionu kampanju. Od 27. juna nadalje, reči ustupaju mesto radu, i ekipa kojoj su potrebne pobede brzo će otkriti da li njen novi vođa može da pretvori tihi autoritet u rezultate kada utakmice konačno počnu da se broje.